TRUDNI DAN

 

 

Jubav je zemju krčila,
Od krša činila poje
Ko ima jubavi
Ima i voje…

 

Zarove tovar
de i de pivac propiva
zaškripje škura
proviri glavu Mare
i pita Šinku
ka je ura.

 

Vlašići su se naslonili

Šćapi su doli
biće zeman
evo je dan.

 

Gospodar se lahne
pri nego je smočija oči
gucne rakije
španjulet pripali
na hamiju beštemijun navali.

 

Baba puše u glamju
za užgati sviću
svi se u škuru muhjaju
i robu išću.
Mati halu iz opanka opute,
miš ih je poija.
Mali se okrija
strini se skuta zamarala
biće se noćas igrala.
Matija naopak obukla bičvu.

 

Sve se to sjuštalo
kad je stara donila sviću.

 

Tovar je osamaren
na njemu je cila anterija
pokupila se hamija.
Nebo čaro lipo vrime.
uvatili su se Hramine.
U brod ukrcali tovara
armali četiri vesla
za tren do po Konala.

 

Zora, Bože, ka da je stala.

 

Po hladu su na Blato došli
polak modrav prošli.
Zavor je otvoren
od kivodan
svaki zna
svoj posa
sinovi krčiti
neviste škajati
stara šaku trave ubrati
na i kosirača
i usput prikinuti de je zdrača.

 

Gospodar se po krčevini vrti
dva koraka vamo
malo ustranu
vode prizidu
namo gomilicu
i po redu palicu.

 

Podiglo se sunce
uprlo u time
noge u suknenima gaćama drću
prignjela ih glad
a obid je slab.

 

Podne raz njih prohodi
ne baciga
ka' da zna da in ne triba.

 

Obid
luk isprid sebe ubrati
kruh od žita
suhi ispucani
šujci izragatani
burača vode iz Blata
i u njoj dvi tri kane kvasine.
Gospodar se zlamena.

 

Blagoslovi obid, Gospodine!

 

Uru zaškregnuli
malo prilegli
u snu in se pričinja
da su palice naresle
samo masline velike vidu
zaboravili su svoju potribu.
Vitar ih miluje.
Godu
a stara stoji za pudara.

 

Probudili su se
dobro se protegli
na stari se zavor slegli.
Gospodine moj Bože
teške ve muke!
Pjunuli u ruke.

 

Od obida od podneva
pije se podrpuša
pot ih obliva
paravija iz njih duša.

 

Svaki mumak mora do ženidbe
pedeset staba iskrčiti
i unda žena mlada
mlada intrada.

 

Jubav je zemju krčila
od krša činila poje
ko ima jubavi
ima i voje.

 

Sunce se naslonilo doli
zahladija Zvirinac
doša zeman
pasa dan.
Gredu doma.

 

Gospodar goni naprćena tovara
stara po putu šaku ubrati ostala

 

Drugi
svaki svoje brime.
Danas je lipo vrime
samo ih je meštra tradija
i južin de prova učinija.
Prova puna brimen
tovar u santini.
Pomalo šćačući
na tri vesla
ni to njiman prvi put
na Hraminu su u prvi sut.

 

Ti dan ni ni gospodarica
u miru stala.
I na je š njiman zajedno ustala
hamiju opremila
brendu vode donila
javila se po ženama
za peć užgati
u poje pojti trave ubrati
živomu isti dati
zavarila kropac
podizala dičinu
ne veće opremila u skulu
u žrnima hrmente samlila
živomu piti odnila
napitala male
pomela dvor i skale
potopila robu
peć užgala
iza toga pomoćenu robu promujala
i metnula na sušilo
na kršje na zid
de bilo
kudiju navila
i drugu peć položila.
Na brigi joj je i stari dide
da mu bude od potribe
opratila ga je na ulicu
kod starac do sidje.
Pridnoć navisila večeru
sočiva i ripe
i malo blitve.
Sunce zašlo
zvoni zdravamarija
u dvor banula hamija.

 

Gospodarica nažigje sviću
večeru vadi.
Dide sidi u kantunu na kladi
Na krilu mu zdilica
na kladu do njega
posidala dica.
Velika od zemje zdila
na kominu
a mala se izvadila pri dičinu.

 

Oko zdile se sjuštali
jedva su i na špara zapali.

 

Posli večere pomrižati svaki svoje opanke.
žene pribaždati
isparane gaće.
Gospodar u palt
među jude izajti
kupiti kartu tabaka
i čuti što će ko reći
iza toga leći.

 

Ujenica je svoje pogorila
oganj se pomalo dune
u šuprahi tinja.
San po malo lela š njiman.

 

Spremaju se leći.
Jedva su došli do posteje
trudni i speći.
Ispružija svaki žujavu ruku
uza trudni život
i pokrija se sukancun.
Zaspali

 

Ne bi ih probudija kalun.

 

I pasa i vi trudni dan
sutra će opet denova
kad ih razajde san.

 

 

Ive Šikić Balara – Murter, 1977.­­­