Skip to content Skip to sidebar Skip to footer
MALI GAJETIN GLOSAR

ancikôr/antikôr -a m. provena kontrašta; komad drva spojen s aštom na koji se naslanjaju picuni od madira

ârma -e ž. konop s kojim je ojačano jedro između orac pože te orac iventala

ârmati (veslo) -aš svrš. staviti veslo na sohu i spremiti ga za vožnju

armiž -a m. sveukupna brodska oprema

ašta -e ž. provena i krmena statva; produžetak kolumbe na provi i krmi

bânda -e ž. strana, bok broda; mrtva bânda – dio bande za zaštitu od mora, iznad razine palube

bate(l) -ela m. mali kaić (do 5 m); obično služio kao drugi brod u kućanstvu (prvenstveno za ribolov) kod imućnijih kornatskih obitelji

blak -a m. premaz od pakline kojim su bili obojani svi brodovi

bordulica -e ž. tanka bijela crta na bokovima broda ispod opasa; još: bili pâs

brac -a m. konop preko gnjata privezan za štelo, bracom se regulira pomicanje jedra lijevo i desno od osi broda

bracati (se) -a svrš. promijenti smjer broda do mjere da jedro primi vjetar s druge strane; obično se brod braciva na vitar; rijetko niz vitar

brâga -e ž1. konop s pomoću kojega se podiže timun da ne zadije kada se plovi plićakom; konop je provučen kroz timun i on na njemu visi; 2 prsten od spicana konopa na kojemu visi lantina

briva -e ž. inercija; kretanje broda bez pokretačke snage vesala ili jedra; u istom se značenju koristilo i brivada

buce(l) -ela m1. koloturnik u taji2buceli – m. mn. – sustav od najmanje dvije velike taje za izvlačenje (navukivanje) broda na obalu

bujo(l) -ola m. drvena posuda s dva uha povezana konopom; služio za odstranjivanje vode i za poljevanje broda

burtiž -a m. jedan plov broda s vjetrom u provu; prevaljeni put pod određenim kutom od obale do obale

burtižati -aπ nesvrš. jedriti u smjeru vjetra, upravljajući brodom tako da se vjetar prima pod najoštrijim mogućim kutom

buškamenat -enta m. orebrenje broda

bûža -e ž. rupica na karocu o’ prove za koju se veže tajica o’ braca

cima -e ž1. kosi završetak madira2. krajna

côpu(l) -ula m. gornji dio glave nastavljen na kalatu; još: korba i kriva glava

čava(l) -avla m1. svaki iskovani četvrtasti čavao; 2.čavli – dva okrugla komada željeza s glavom, koja se umeću u krakove gurle da drže jarbol u kušinu

čep -epa m. čep na dnu broda

faka -e ž. rubna daska širine petnaestak cm. na provi s lijeve strane i desetak cm. s vanjskih strana kovidura

flok -oka m. malo trokutasto jedro koje su, uglavnom rijetko, koristili levuti

frižeta -e ž. dio razme bliže štortama

frkâta/frokâta -e š. rašljasto drvo, jedno na krmi (više) i jedno na provi (niže); na frkatu se odlaže lantina kad brod ne jedri; ponekad osti i vesla

gajeta -e ž. težačko-ribarski brod, općenito višenamjenski brod, u pomorskoj stručnoj javnosti poznat pod nazivom betinska gajeta, duljine između 6 i 7 metara, otvorene santine, s jarbolom, lantinom i veslima

gindareše -eš ž. mn. sustav konopa i taja (dvije s dva bucela svaka) s pomoću kojih se diže lantina na jarbol

glava -e ž. brodsko rebro; kalata i copul zajedno

gnjat -a m1. konopčić duljine cca 1 m.; sredina konopca je votomprivezana za štelo, dok su na krajevima ovješene spicane tajice za brac i orce; 2. stožasti zub lantine s kojim započinje štelo3. od konopa spicanipresten na lantini za koji se zakače gindareše

guc -a m. brod veličine gajete ili manji, uži, otvoreniji i lakše konstrukcije; uglavnom namijenjen ribolovu; neki su guci umjesto zadnjih soha imali jaram

gundula -e ž. najmanji brod u lokalnoj skali brodova; obično se pokretao samo jednim veslom po krmi, na tzv. šijavogu

gûrla -e ž. zaobljeni komad željeza koji se učvršćuje s pomoću čavala i tako drži jarbol u kušinu

guvernati – nesvrš. upravljati brodom; timuniti

gvrdelaj -aja m. bokobran

hera -ere ž. krojka; komad platna (idrine), širine cca 30 cm; više takvih komada sastavljenih šivanjem čini latinsko jedro; here su poredane okomito na horizontalnu os broda

hunda -e ž. konop koji kad je nategnut, drži lantinu priljubljenu uz jarbol

idrina -e ž. tvrdo platno od kojega se šilo jedro

idriti -iš nesvršploviti uz pomoć jedra (u slučaju gajete s pomoću latinskog jedra) i vjetra

idro -a s. obvezatno latinsko (trokutasto) iako se tako nije zvalo u narodu; od tvrda platna (idrine) skrojeno i sašiveno jedro sa svom opremom (marahuni, marahuni od trcalor, poža, imbroji i turnela);

imbracati -a svrš. neuspješno se okrenuti u jedrenju; vratiti u položaj prije pokušaja okreta (obično u burtižanju)

imbroji -jev m. mn. tanki konopi obješeni o gornji dio lantine (vental) s pomoću kojih se stiskao nedostupni dio jedra pri savijanju ili u nuždi

inbuškadura -e ž. orebrenje broda

inkapelati -a svrš. dovesti gornji dio jedra na vrh jarbola zbog pogrešnog rukovanja požom (obično prilikom okretanja broda)

jaram -arma m. poprečna greda pri krmi sa štropima za veslo na svakom kraju; obično na manjim brodovima: lađama, kaićima i gucima

jarbu(l) -ula m. obli komad drva opremljen konopima koji mu osiguravaju bočnu stabilnost (sartije) i s drugima (manat i gindareše) za manipuliranje lantinom; gornji dio jarbula je tanji i okrugao, donji deblji i na samom kraju četvrtast; jarbu(l) je kod gajete nagnut prema naprijed

jargutla -e ž. osobito oblikovan komad drva, jedan kraj je širi i probuπen da se može nataknuti na timun a drugi je zaobljen i drži se u ruci dok se upravlja brodom

kadena -e žkrajna sastavljena od konopa i željeznog lanca – dio od konopa bio je nataknut na manku(l), a željeznim se lancem brod privezivao za obalu; kadena se držala isključivo na provi

kaić -a m. brod duljine oko pet metara, veći od lađe a manji od gajete; lakši u vožnji i pretežito služio u ribolovu

kalahat -a m. graditelj drvenih brodova

kalahatati -aš nesvršstupom popunjavati kimente i trese; općenito uređivati i vršiti opravke na brodu jednom godišnje; još: stupati

kalata -e ž. ravni dio glave na dnu broda – od copula do copula

karoc -oca m. produžetak provene i krmene ašte; proveni je duži i karakteristično zaobljen pri vrhu (drugačije kod gajete i kaića, drugačije kod levuta) a krmeni kraći i ravno odsječen

kasarin -ina m. paluba od levuta

kastanjola -ole ž1. za donji dio jarbola pričvršćeno dvobrko željezo ili isto tako oblikovano drvo za privezivanje konopa (osobito gindareša); 2.osobito oblikovan komad drva koji se zabije između dva rebra da bi se u njega usadio tres za pajole

katîna -e ž1. drvena prećka pred krmom gajete; spaja dvije strane (bande) od broda; 2. potporanj (više njih) od boka do boka, koji nosi provenu palubu

katinela -e ž. desna strana broda i veslo na toj strani; nije tipičan murterski termin, koristili su ga ludranti; u Murteru se kaže prova (veslo o’ prove)

kavija -e ž. komadić drva na sastavima kolumbe i ašte

kimenat -enta m. mjesto na kojemu se madiri dodiruju uzdužno

kîst -a m. na drveni štap privezan komad janjeće kože s vunom; služio za mazanje broda paklommurkom ili katranom

kljûč -uča m. spoj i način spajanja ašte i kolumbe

kljûn -una m. drveni produžetak prove od leuta (cca 1 m.), služio kao nogostup pri ukrcavanju u brod i iskrcavanju iz njega

kolino -a s. krivi komad drva na koji se pričvršćuje krmena ašta

kolumba -e ž. osnovna greda na dnu broda (kobilica) na koju su pričvršćene sve glave te krmena i provena ašta

kontraašta -e ž. vidi ancikor

kontraopas -a m. unutarnji završni madir koji povezuje sve glave

kônj -onja m. potporanj koji podržava kovidur

kopić -ića m. tijesni prostor što ga zatvaraju madiri i ašte od prove i krme

korban -ana m. kostur drvenog broda; sve glave s kolumbom i aštama

kovidûr -ura m. drvena površina od prove do krme uza obje strane broda, omeđena sajarima prema santini i fakama prema vanjskom rubu

krâjna -e ž. komad konopa na krmi i provi s kojima se brod veže u mulu

krîž -iža midro na križ; otvoreno jedro bez privezanih orac i s puštenom požom; obično se stavljalo u ovaj položaj da bi se za slaba vjetra dobio hlad na brodu

krma -e æ. stražnji pokriveni dio gajete; idriti u krmu – jedriti tako da se vjetar prima straga, po osi broda

kušin -ina m. udubljenje u štortama u koje se učvršćuje jarbol

kuvêrta -e ž. brodska paluba

kuvertela -ele ž. vidi: kovidur

kvartîr -ira m. prednji i staržnji zakrivljeni dio broda sa svake strane: dva su provena i dva krmena kvartira

lâđa -e ž. najmanji drveni brod u lokalnoj skali, ravna dna, kratka i ravna karoca, s jednim veslom (za šijavogu) ili s dva štropa: još: gundula

lancâna -e ž. deblji konop, obično privezan za sidro

lânda -e ž. probušeno željezo na boku broda, na visini štorat; za landu su se privezivale sartije i hunda

lantina -e ž. duga drvena motka, uvijek duža od broda, na koju se vezuje latinsko jedro

levut -a m. drveni brod s kljunom i kasarinom, najveći u lokalnoj skali brodova (7- 9 m), do pojave motora pokretao se veslima (najviše pet) i latinskim jedrom; neki su levuti ponekad koristili flok

limbe(l) -ela m.

lôj -a m. ukrućena mast nekih domaćih životinja; koristila se za podmazivanje konopa, soha i brodskog dna

lokoča -e ž. prostor između glav (kalata) na dnu broda

mâčak -ka m. četverobrko kovano sidro

madir -ira m. hrastova daska (platica); više njih zajedno čini oplatu i dno broda

mainati -aš svrš. spustiti lantinu s jedrom s vrha jabola na kuvertu ili frkate

manat -anta m. kloturnik (taja) ovješen o vrh jarbola; služi za podizanje i spuštanje lantine

manikela -e ž. rupica (više njih) na koviduru, provi i spod glav za otjecanje i protjecanje vode

manku(l) -ula m. drvena stupić na krmi i provi s lijeve i desne strane; veći su brodovi (levuti) imali po dva mankula na svakoj od četiri točke

mara -e ž. tanki konop s menalom, privezan na brke od sidra da se sidro, u slučaju da zadije, može lakše spasiti

marahun -una m. kratki konopčić (više njih) s kojim se jedro vezuje za lantinumarahuni o’ trcalor – isti takavi konopčići raspoređeni po čitavom jedru (na svakoj heri po jedan) i postavljeni tako da, kada se privežu, skrate jedro za jednu trećinu

masiv -a m. vidi: kolino

mašku(l) -ula m. od željeza napravljen okov na karocu o’ krme i na timunu; po jedan “muški” i “ženski” sa svake strane; držali su timunpriljubljen uz krmenu aštu i karoc.

mičot -a m. udubljenje u kolumbi u koje se ukopa izdanak krmenog masiva; još: špina

mihur -ura m. zbog neoprezna manevra prebacivanje gornjeg dijela jedra preko jarbola

mozak -oska m. uže od vune ušiveno u zadnju heru latinskog jedra; krajevima je privezano za venta(l) i poža(l)

mu(l) -ula m. u suhozidu napravljen pristan za brodove; u mulu su brodovi bili privezani bokom uz obalu

muline(l) -ela m. drveno vitlo koje se usađivalo u žavice na sajarimapred katinom; okrećući ga prema sebi dvoje ribara je vuklo šabatu

murada -e ž. niska brodska ograda od drva (osobito na levutu)

murka -e ž. talog od ulja; služio za podmazivanje i zaštitu brodskog dna

mustač -ača m. komad drva koji izravno povezuje opas s karocima od krme i prove

naješe -ješ ž. mn. dio fake od mankulov na krmi do karoca o’ krme

napuniti -iš svrš.votom vezati konop (požu, brac, npr.) za manku

opas -a m. vanjski završni madir koji je povezivao sve glave

oplata -e ž. daske (platice) s kojima je opšiven vanjski dio broda od razine mora do kovidura

orce -orac ž. mn. konop kojim se vrh lantine (štelo) vezuje za jarbol i tako regulira kut pod kojim će visjeti jedro u odnosu na horizontalnu liniju broda i okomicu jarbola; idriti naorac – jedriti tako da se brod navodi maksimalno na vjetar

ošit -a m. drvena pregrada između santine i provenog (ili krmrnog) potpalublja

paj -a m. od drva osobito oblikovana posuda s ručicom, namijenjena odstranjivanju (izlivanju) tekućine iz broda (iz lokoč)

pajo(l) -ola m. daska (više njih) kojima je prekriveno brodsko dno i lokoče

paka(l) -akla m. crna borova smola koja se koristila kao vanjski premaz

pala -e ž. donji širi dio vesla, onaj koji se uranja u more

palac -alca m. brk od mulinela; muline(l) je imao po četiri brka sa svake strane po jedan

palada -e ž. zaveslaj

paniže(l) -ela m. prvi madir do kolumbe; malo deblji od ostalih

parada -e ž. lijeva strana broda i veslo na toj starni; nije tipičan murterski termin, koristili su ga ludranti; u Murteru se kaže prova (veslo o’ prove)

pas -a m. obojani drveni opas

pašajica -e ž. dugački okrugli komad željeza različita profila (12- 20 mm) s glavom na jednom a s maticom i navojem na drugom kraju, duljine dvadesetak i više cm; služi za spajanje glavnih konstruktivnih dijelova broda

pašma -e ž. krivi komad drva, širi od karoca i kolumbe, u koji se zabijaju sve daske u oplati

pekja -e ž. prsten od spicana konopa na mantu koji se natiče na jarbol; na njega se vješa manat s gindarešama

pico(l) -ola m. otvor na provi broda i prostor između provenog karoca i purtele

picun -una m. prednji ili stražnji dio panižela

pokaporta -e ž. drveni poklopac (i više njih) koji se stavlja preko otvorene santine radi zaštite od mora

považati -aš nesvrš. kod slaba vjetra ili prilikom okreta u burtižanju, voziti veslom ispo’vitra da bi se koliko toliko držao željeni smjer, odnosno postiglo ubrzanje nakon okreta

poža -e ž. konop kojim završava latinsko jedro na krmi; nateže se ili pušta zavisno o smjeru vjetra; po pože – (idriti u po pože – jedriti tako da vjetar dolazi pod kutom 45 % u odnosu na krmu)

poža(l) -ala m. ojačani dio jedra ispred pože

požati -a svrš. popustiti snazi vjetra i usmjeriti brod niz vjetar

prag -a m. hrastovi komad drva od lijevog do desnog kovidura, visine cca 15 cm; dijeli provenu palubu od štorat

prova -e ž. prednji pokriveni dio broda; vitar de prova vjetar suprotan smjeru kretanja broda

purtela -e ž. drveni poklopac kojim se pokriva picol (otvor na provi) kada u njemu nema nikoga

razma -e ž. desna strana prove, bez fake radi jednostavnijeg manipuliranja artima, osobito mrežama

rigeta -e ž. željezna plosnata traka koja se stavlja na karoc o’ prove radi zaštite provene ašte u slučaju da brod udari u obalu

rucaj -ucja m. okrugli i uži dio vesla, koji se drži u ruci za vrijeme vožnje

sajar -a m. od čvrsta i debela drva napravljen rub koji uokviruje santinubroda

santina -e ž. nepokriveni dio broda (levuta, gajete i kaića) koji uokviruju s lijeva i desna sajari od kovidura, a sprijeda i straga pokrivena prova i krma

sartije -ij ž. mn. konopi koji učvršćuju jarbol sa svake strane

saurna -e ž. balast (obično taman) koji se raspoređuje po brodu radi stabilnosti ili boljeg jedrenja

saviti -viješ svrš. s pomoću turnele (uzice) tako privezati skupljeno jedro uz lantinu da ga vjetar više ne može otvoriti

sidro -a s. četverobrko i kovano; gajete i levuti imaju po dva sidra: za redovitu upotrebu malo, privezano na lancanu, i veliko u pričuvi

skala -e ž. dugi pajo(l) od tresa u prvi do sturića u krmi

skomenčivanje -a s. sastavljanje ravnih glava (kalata) i krivih glava (copula ili korbi)

skursija/kursija -e ž. srednja daska (platica) na palubi; ide od karoca o’ prove do štorat; obično deblja od ostalih

soha -e ž. rašljasto oblikovan komad drva (najčešće od smokovine), usađen u škatulu na koviduru; u sohi se drži veslo za vrijeme vožnje

spicati -aš svrš. krajeve dvaju konopa spojiti bez čvora, tako da se filemeđusobno isprepletu, što spoju daje iznimnu čvrstinu

spreža -e ž. kamena bita na mulu za privez broda

stopa -e ž. komad zaobljena drva ovješen o mankule i nataknut na karoc o’prove; služi kao nogostup kod većih brodova bez kljuna

stupa -e ž. kučina koja se nabijala u kimente prilikom stupanja

sturić -a m. od dna broda visoko podignuti pajoli, obično u krmenom dijelu, radi lakšeg veslanja i kretanja posade u ribolovu

svrći (veslo) -svrgneš svrš. nakon vožnje, skinuti veslo sa sohe i povući ga na kovidur

svrgadina -e ž. konop, obično tanji, koji se privezuje za improvizirani uteg (kamen ili sidarce) prilikom kratkotrajna pristajanja uz obalu ili u ribolovu

šijati -aš nesvrš. voziti veslima unatrag

šijavoga -e ž. pokretanje broda jednim veslom po krmi

škaca -e ž. deblja daska s četvrtastom rupom, postavljena preko glav i lokoč na dno broda ispd kušina; u rupu od škace usađuje se donji kraj jarbola

škatula -e ž. od drva napravljena kutija na koviduru u koju se usađuje soha

škver -a m.1. brodogradilište; 2. svako plitko mjesto na mulima (pliko) na koje se mogao izvući brod radi godišnjeg održavanja

šoleta -e . letva od tvrda drva, pričvršćena kao zaštita s donje strane kolumbe

šperanca -e ž. dugački i debeli konop koji se obično drži u pričuvi za slučaj potrebe

špina -e ž. vidi: mičot

špirun -una m. komad okrugla drva postavljen paralelno s kljunom; viticom pričvršćen za provu levuta

štelo -a s. deblji i početni dio lantine i jedra

štil -a m. zaobljeni dio copula iznad razine kovidura; u štile je zabijena faka

štorte -orat ž. mn. završetak provene palube prema santini

štrop -a m. konopčić za pričvršćenje vesla u vožnji kod malih brodova bez soha (lađa i gundula)

taja -e ž. drveni koloturnik; koristio se u opremi broda, osobito za gindareše

tešta -e ž. mjesto na kojemu se dotiču krajevi dvaju madira

timun -una m. kormilo s maškulima

timuniti -iš nesvrš. upravljati brodom s pomoću timuna; timunom se upravljalo samo na jedra; dok se veslalo, timun se držao na krmi

trcalore -or ž., mn. način podvezivanja jedra s pomoću marahuna(konopčića koji vise na jedru); pokrata; prilikom podvezivanja trcalora lantina se za jednu nogu makne natrag; idriti na trcalore – jedriti s podvezanim jedrom

tres -a m. drvo (obično dva ili više) postavljeno poprečno u donjem dijelu santine; na njega se slažu pajoli

tresa -e ž. pod pravim kutom odsječen madir

treva -e ž. trapezoidno jedro; od murterskih brodova imale su ga uglavnom lađe

turnela -e ž. konop upleten od vune; visi o lantini a služi za savijanje jedra; još:uzica

važulin -ina m. iznad razine palube podignut rub otvora od purtele

venta(l) -ala m. zadnji tanji dio lantine (i jedra)

verzina -e ž. kod većih brodova unutarnji madir pri dnu, koji povezuje sve glave; na verzinu se mogu oslanjati pajoli

vitica -e ž. željezni prsten pričvršćen za provu od levuta s lijeve strane; u njega se uticao špirun

voga -e ž. okrugli dio vesla koji se tijekom veslanja nalazi u ležištu sohe: još: vogadura

vota -e ž. jednostavan mornarski čvor; napuniti votu – učiniti takav čvor

voziti -iš nesvrš. veslima pokretati brod; u gajeti i levutu vozi se stojeći iza vesla na nogama; kaić, guc, gajeta i levut imali su pet vesala i isto toliko soha: dva od prove, dva od krme i jedno na provi; sam čovjek s dva vesla vozio je naprikriž; u načelu na svakom je veslu bio po jedan veslač

zavesti – eš svrš. učiniti nekoliko zaveslaja (palada) veslom

zbolcun -una m. lûk zakrivljenosti palube

zoja -e ž1. rašljasti komad debljeg drva na provi i krmi, koji spaja rebra, opas, kontraops i karoc2. drveni umetak između provenih mankula s vodilicom za uzu prilikom povlačenja šabate

žavica /žabica -e ž. probušen komadić drva, zabijen u sajare sa svake strane po jedan, u žavice se utiče muline(l) za potezanje šabate.

Sign Up to Our Newsletter

Be the first to know the latest updates

Whoops, you're not connected to Mailchimp. You need to enter a valid Mailchimp API key.